Економски раст Србије ће убрзати са два одсто у 2025. на 3,1 одсто у 2026. и 3,7 одсто у 2027, уз благо успоравање на 3,5 одсто у 2028, наводи се у данас објављеном најновијем Економском извештају Светске банке за Европу и Централну Азију.
Раст Србије би требало да подрже јавне инвестиције, туризам, повећање прихода домаћинстава и снажнији извоз.
Туризам је, такође, профитирао од све веће улоге Србије као регионалног транзитног и ваздухопловног чворишта, напомиње Светска банка.
Ширење авио-повезаности Београда подржало је доласке путника из Русије и Турске, иако су поремећаји повезани са ситуацијом на Блиском истоку негативно утицали на поједине линије.
Отпоран извоз аутомобила подржао је извозне резултате широм Западног Балкана, посебно у Србији и Северној Македонији, истиче Светска банка.
Србија и Румунија почеле су почетком 2025. године производњу електричних аутомобила намењених европском тржишту, а производња аутомобила у Србији порасла је за готово трећину у периоду јануар-јул, након што је нова фабрика значајно повећала производњу и извоз у Италију у другој години рада.
Светска банка у делу извештаја који је посвећен усвајању вештачке интелигенције напомиње да је Влада Србије, која је предводила отварање дата центра у Крагујевцу 2020. године, сада улаже у изградњу трећег суперрачунара у сарадњи са француском владом.
Приведни раст Србије у наредне три године ће тако надмашити регион Западног Балкана, где се очекује нешто мање убрзање, са 2,6 одсто у 2025. на 3,1 одсто у 2026. и по 3,4 одсто у 2027. и 2028. години, додаје се у извештају.
Инфраструктурни пројекти остаће важан покретач раста у Црној Гори и Северној Македонији, док ће туризам и грађевинарство наставити да подржавају активност у Албанији.
Раст у региону Европе и Централне Азије (ЕЦА), у окружењу у коме доминирају више цене енергије, повећана неизвесност и слабији привредни раст трговинских партнера, вероватно ће и у 2026. успорити – на 2,2 одсто, са 2,6 одсто током 2025.
Након тога, регион очекује постепено убрзање на 2,4 одсто у 2027. и на 2,6 одсто у 2028. години.
Светска банка је саопштила да се у региону ЕЦА са изузетком Русије, која чини око 40 одсто регионалне привреде, очекује пад стопе раста са 3,7 одсто у 2025. на три одсто у 2026, па убрзање на 3,4 одсто у 2027. и 3,7 одсто у 2028.
„Економије у развоју у региону и даље показују отпорност услед смањеног енергетског интезитета, додатних државних мера и снажне домаће тражње“, изјавила је потпредседница Светске банке задужена за Европу и Централну Азију Антонела Басани.
Како је рекла, да би повећале конкурентност и помогле да се превазиђу ефекти пада броја радно способног становништва, земље региона могу да искористе потенцијал вештачке интелигенције јачањем основних образовних и управљачких вештина запослених, истовремено припремајући институције тржишта рада и социјалне заштите за ове дисруптивне промене.
Повољни услови на тржишту рада, заједно са растом реалних зарада, дознака, броја туриста и јавних улагања подстакли су економски раст.
Државе су привременим олакшицама делимично ублажиле утицај виших цена енергената на домаћинства и фирме, мада су у појединим земљама те мере допринеле и јачању фискалних притисака.