Од данас почиње примена Закона о родитељима неговатељима која предвиђа финансијску накнаду од 65.000 динара, а која ће се како је најављено повећавати и већ од 1. марта наредне године усклађивати са номиналном стопом раста просечне зараде.
Како је саопштило Министарство за рад, запошљавање и борачка и социјална питања, родитељи од 1. октобра могу да подносе захтеве за остваривање права на статус родитеља-неговатеља, електронским путем или непосредно у надлежним центрима за социјални рад.
Процедура пријаве је максимално поједностављена са циљем да се административно оптерећење за породице сведе на најмању могућу меру, односно да поступак пријаве и остваривања права буде што једноставнији, бржи и приступачнији родитељима.
Након што документација буде комплетирана, рок за одлучивање о захтеву биће 15 дана.
Родитељ-неговатељ овим законом остварује право на месечну накнаду од 65.000 динара, уз уплату припадајућих пореза и доприноса, чиме се обезбеђују права по основу пензијског и инвалидског осигурања, укључујући стаж осигурања, као и здравственог осигурања, у складу са законом.
Како наглашавају из ресорног министарства, увођењем статуса родитеља-неговатеља држава системски препознаје родитеље који због свакодневне, континуиране и интензивне неге детета нису у могућности да буду укључени на тржиште рада на уобичајен начин.
Истичу и да је циљ овог законског решења да се њихов свакодневни ангажман препозна и да се породицама обезбеди већа економска и социјална сигурност.
Како би родитељима била обезбеђена додатна подршка, како се најављује биће успостављена и посебна телефонска инфо-линија за родитеље-неговатеље, путем које ће моћи да добију све потребне информације и одговоре на питања у вези са подношењем захтева, потребном документацијом, процедуром пријаве и остваривањем права.
Број телефона и време рада инфо-линије биће благовремено објављени.
Ђурђевић Стаменковски: Први захтев за родитељ-неговатељ стигао 20 минута иза поноћи
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у техничком мандату Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је данас да ће примена Закона родитељ-неговатељ олакшати свакодневицу породица и родитељима пружити осећај сигурности да нису сами, и истакла да је први захтев за остваривање права родитељ-неговатељ стигао свега двадесет минута после поноћи.
„Двадесет минута после поноћи пристигао је први захтев маме са Новог Београда. Након тога низали су се захтеви електронским путем, а чим су отворени центри за социјални рад, од јутрос грађани су могли и непосредно да се пријаве“, навела је она за К1 телевизију и додала да се пријава за остваривање овог права може урадити електронски или у центрима за социјални рад.
Ђурђевић Стаменковски је рекла да се до јутрос електронским путем пријавило 69 особа за остваривање права родитељ-неговатељ, и додала да нови захтеви настављају да пристижу, док ће број пријава поднетих непосредно у центрима за социјални рад бити накнадно објављен. Како је објаснила, електронско подношење захтева уведено је како би се родитељима који свакодневно брину о детету олакшало остваривање права, и како не би наилазили на административне и бирократске препреке.
Оценила је да почетак примене закона представља велики дан за систем социјалне заштите, и додала да брзина којом су родитељи почели да се пријављују показује колико су дуго чекали на ово право и колико им значи могућност да, после година неизвесности, добију додатну сигурност.
Истакла је да закон не може у потпуности да промени живот породица које се суочавају са потребом за сталном негом детета, али да може да олакша њихову свакодневицу и материјални положај. „Недавно сам била у посети једној мами која 24 године негује своју девојчицу. Из фиоке је извадила радну књижицу и показала ми да је потпуно празна. Када 24 године нанижете непроспаване ноћи и дане, пуне изазова, стреса, бриге, љубави, пажње, и онда отворите радну књижицу и видите да је она празна, то је заиста нешто што смо морали да обухватимо законским решењем и да као систем препознамо“, поручила је она.
Нагласила је да су управо родитељи и њихова искуства били покретач доношења закона, и додала да се разговори са породицама настављају како би родитељи били упознати са условима и начином остваривања новог права.
Говорећи о условима за остваривање статуса родитељ-неговатељ, објаснила је да је остварено право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица један од кључних предуслова, уз испуњавање осталих законских услова. „Право могу да остваре родитељи деце која користе увећани додатак за туђу негу и помоћ, јер је то доказ да постоји потреба за константном бригом, родитељи који нису запослени, који нису пензионери. Пунолетство детета само по себи не представља препреку за остваривање статуса. Деца могу бити старија од 18 година, дакле то није услов. Односно, родитељи и деце и одраслих особа са инвалидитетом могу да остваре право на статус родитеља неговатеља“, истакла је она.
Објашњавајући начин на који је утврђена месечна накнада, министарка је рекла да су узете у обзир потребе родитеља и могућности државе да финансира ново право, напоменувши да је законом предвиђено да се износ усклађује сваког 1. марта, са номиналном стопом раста просечне зараде у Србији.
Додала је да да иако се родитељска љубав не може да мери новцем, накнада треба да представља конкретан облик подршке, признања и олакшавања њихових прилика у породици. „То је такође био износ који је држава у овом тренутку могла да издвоји појединачно за сваког родитеља. Треба узети у обзир да је у 65.000 нето износ. Имамо и уплату пореза и доприноса, чиме њихова бруто зарада износи око 90.000 динара“, изјавила је она.
Нагласила је да остваривање новог статуса не значи губитак права која дете већ користи, односно да ће деца наставити да примају увећани додатак за туђу негу и помоћ, који износи на данашњи дан 42.500 динара.
Наводи да финансијска подршка мора да буде праћена развојем услуга које породицама олакшавају свакодневни живот, и поручила да ће држава радити на повећању броја личних пратилаца и дневних боравака.
Говорећи и о здравственој подршци, издвојила је Институт за рани развој детета и инклузију, који је према њеној оцени, веома добро опремљен и намењен деци до десет година.
Оценила је да развој услуга социјалне заштите треба да прати и развој здравствених услуга за ове породице, и истакла да је кључни циљ сигурност деце и онда када родитељи више не буду могли да брину о њима.
Одговарајући на питање зашто је незапосленост услов за нови статус, Ђурђевић Стаменковски је рекла да ново право пружа алтернативу онима који раде првенствено због потребе да обезбеде егзистенцију породице. „Много је родитеља који раде силом прилика. Много би им лакше било да буду са својом дечицом код куће. Тај њихов радни ангажман је последица њихове борбе за егзистенцију. Знам многе родитеље у Србији који ће се определити пре за статус родитеља неговатеља него за радни ангажман“, навела је она.
Подсетила је и на права запослених родитеља, међу којима је и могућност продуженог боловања ради неге детета до навршене 18. године у законом одређеним случајевима тешког оштећења здравственог стања, уз накнаду од 100 одсто законске основице. Указала је и на одсуство са рада ради посебне неге детета, које се под прописаним условима може користити најдуже до дететове пете године.
„Усмеравање новог права на незапослене родитеље не представља умањивање посвећености оних који раде. То су родитељи који су 24 часа присутни, не одлазе на радно место, нису посвећени ничему другом осим својој деци. Што не значи да ми умањујемо бригу и љубав оних родитеља који су запослени“, изјавила је она.
Осврћући се на најављени рад на новом закону о социјалној заштити, Ђурђевић Стаменковски је истакла да би наредна законска решења требало да обухвате и питања која нису у потпуности решена садашњим прописима.
„Пре десетак дана одржали смо прву радну групу за израду нацрта Закона о социјалној заштити, јер је претходни закон усвојен 2011. године. Већ се много тога променило, што налаже да усвојимо потенцијално нови закон о социјалној заштити. Верујем да ће тај закон о социјалној заштити дефинисати управо и те нијансе и дати један широк спектар права и родитељима неговатељима, поручила је она и додала да су родитељи неговатељи сада препознати као посебна категорија, чији ће положај бити разматран и приликом припреме будућих прописа, укључујући прописе из области рада.
Говорећи о будућој подршци особама са инвалидитетом, Ђурђевић Стаменковски је рекла да је неопходно да се развијају услуге у заједници, као што су породични смештај и мале домске заједнице, дакле нешто што ће њима бити аналогно породици из које су дошли, и напоменула да систем мора да се прилагођава потребама корисника. „Најважнији је кадар који ће се бавити њима и у области социјалне заштите и у области здравствене заштите“, поручила је она.
Најавила је повећање плата запосленима у систему социјалне заштите од 1. децембра за 12 одсто, наводећи да је циљ да се њихов рад додатно вреднује и да се запослени мотивишу, и додала да то повећање плате показује да држава жели да фаворизује и мотивише запослене у социјалној заштити.
Извор: Танјуг