Велика сала Дома културе у Шилову синоћ је била место сусрета успомена, туге и захвалности. Колеге, пријатељи и поштоваоци окупили су се да одају почаст Саши Стојановићу, недавно преминулом глумцу и редитељу Гњиланског аматерског позоришта.
На сцени, као неми подсетник на његове улоге, био је окачен костим цара Лазара, који је Саша сваке године на Видовдан носио на Прилепцу, у Великом Ропотову, у Шилову и шире.
Његове колеге Милош Ристић, Јелена Јанковић и Јасмина Стоиљковић су говорили са кнедлом у грлу и сузама које нису могли да сакрију. Свака реч била је испуњена тугом, али и захвалношћу за године које су са њим провели на позоришној сцени и ван ње. Изненадни одлазак човека који је деценијама био део позоришног живота Гњилана тешко је прихваћен.
Од Саше су се опростили и они који синоћ нису могли да буду у Шилову. У писаној поруци своју тугу и сећање на дугогодишњег пријатеља и колегу изразио је Зоран Лазић, а путем видео-порука су се опростили и глумац Александар Дунић, књижевник, публициста и филмски продуцент, Бранко Димовић Димески, који данас живи и ради у Норвешкој и књижевник, издавач и културни радник Ратко Стоиљковић.
Порука опроштаја стигла је и из Џудо клуба „БМГ Партизан“, чији је Саша био члан. И у овом колективу оставио је траг, као човек који је својим присуством, пријатељством и енергијом повезивао људе.
Саша Стојановић рођен је 1964. године у Гњилану. Након 1999. године свој дом пронашао је у Великом Ропотову. Тамо је 22. августа и сахрањен, на сеоском гробљу.
Иза њега су остали супруга, троје деце, бројне колеге и пријатељи.
Извор: РТВ Пулс