Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да двадесет и три године касније, бол због злочина у Гораждевцу не бледи. Остаје уписан у памћење српског народа као једно од најтежих страдања Срба након 1999. године и доласка међународних снага на Косово.
На данашњи дан 2003. године, на обали реке Бистрице, монструозно су убијени Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (12). Још четворо српске деце је рањено и уместо безбрижног детињства, понели су трајне последице једног злочина чији извршиоци, упркос годинама које су прошле, нису одговарали, наводи се у саопштењу.
“Двадесет и три године касније, бол због злочина у Гораждевцу не бледи. Остаје уписан у памћење српског народа као једно од најтежих страдања Срба након 1999. године и доласка међународних снага на Косово и Метохију. И данас, када се сећамо невино страдалих, сведочимо да се тензије и притисци на Србе на Косову и Метохији настављају. Сваки нови напад, свака дуга цев уперена према српском народу и свако прећуткивање насиља подсећају да истински мир не може постојати тамо где за наш народ нема заштите, нити позивања на одговорност оних који су злочине над српским народом вршили”.
Из Канцеларије за КиМ истичу да је наша обавеза да памтимо Ивана и Пантелију, да не заборавимо рањену децу из Гораждевца и да њиховим породицама никада не допустимо да остану саме са својим болом.
„Њихов живот и њихово сећање јачи су од оних који деценијама желе да страхом и силом протерају Србе са њихових вековних огњишта. Највећи одговор онима који су желели да српско име нестане јесте да оно и даље живи у породицама, у деци и у истрајности народа који није пристао да заборави своје жртве”, наведено је у саопштењу.
Извор: Канцеларија за КиМ
