Лепосавић располаже изузетним природним, културно-историјским и гастрономским потенцијалима, који представљају добру основу за развој туризма. Један од локалитета је и извор термоминералне воде, познат као Вучанска бања. Овај извор је од давнина познат по својим лековитим својствима, каже туризмолог Никола Радосављевић.
Радосављевић истиче да управо спој очуване природе, богате историје и аутентичне гастрономске понуде може Лепосавић да учини препознатљивом туристичком дестинацијом.
Вучанска бања је, како додаје, од давнина позната по својим лековитим својствима.
„Прва озбиљнија истраживања и испитивања воде урађена су пре двадесетак година. Анализе су радили Хидролошки завод из Београда и Рударско-геолошки завод, који је вршио испитивање тла и бушење. Вода је пронађена на дубини од око 50 метара. Богата је калцијумом, магнезијумом и сулфатима, због чега је погодна за лечење кожних и реуматских обољења. Може се конзумирати у одређеним количинама и препоручује се особама са гастроентеролошким тегобама. Има високу пХ вредност, већу од 10, а према појединим анализама достиже и 12, због чега спада у ред хипертермалних вода и једна је од ретких такве врсте у Србији, а можда и у Европи“, рекао је Радосављевић за Косово онлајн.
Он је навео да је тренутна издашност извора око два литра у секунди.
„То није довољно за изградњу озбиљног бањског комплекса. Потребна су знатно већа улагања и одговарајући капацитети како би се реализовао такав пројекат“, објашњава.
Прича да су најчешћи гости старије особе са реуматским или кожним проблемима, али да је лети бања пуна деце која у базенима проналазе освежење. На располагању су им два базена.
„Први базен изграђен је пре око петнаест година, а 2003. године урађено је проширење и изграђен је још један базен. Постојали су планови за изградњу озбиљног бањског комплекса, али су због политичких околности и великих финансијских улагања они одлагани. Сам простор не дозвољава значајније проширење, па је једна од идеја била да се вода са извора спроведе на погоднију локацију према селу Вуча, где би могао да буде изграђен бањски комплекс. За сада су то само планови, а остаје да видимо шта ће донети будућност“, рекао је Радосављевић.
Додао је да су тренутно могућа мања унапређења самог купалишта.
„Потребно је уредити простор око базена, обезбедити места за одлагање ствари, поставити свлачионице, водити рачуна о чистоћи и додатно уредити околину. То су тренутно најреалније могућности за унапређење овог локалитета“, нагласио је Радосављевић.
Говорећи о туристичким потенцијалима општине Лепосавић, Радосављевић је истакао да она располаже изузетним природним богатствима.
„На територији наше општине налазе се две планине – Копаоник и Рогозна – које пружају одличне услове за развој свих видова оутдоор туризма. Погодне су за планинарење, пешачење, планински бициклизам, камповање и друге активности у природи. Верујем да ће управо развој овог вида туризма бити један од приоритета у будућности“, рекао је он.
Поред природних лепота, Лепосавић располаже и богатим културно-историјским наслеђем.
„На територији општине налазе се четири манастира, два археолошка локалитета, као и богата гастрономска понуда. Познати смо по производњи квалитетног меда, шљиве и ракије, а последњих година све више људи озбиљно се бави виноградарством, па данас имамо и неколико винарија. На добром смо путу да постанемо препознатљива винска дестинација“, истакао је Радосављевић.
Он је нагласио да туризам може бити важна привредна грана, али да су за његов развој неопходна озбиљна улагања.
„Потребно је развијати конкретан туристички производ по коме ће Лепосавић бити препознатљив. Велики значај имају промоција на сајмовима туризма, као и представљање наших потенцијала на различитим манифестацијама и скуповима“, рекао је он.
На крају је упутио позив свим љубитељима природе да посете ову општину.
„Сви су добродошли у Лепосавић. Рекао бих то кроз један туристички слоган – Лепосавић је место у које се долази због природе, остаје због историје, а враћа због укуса“, поручио је Радосављевић.
Извор: Косово онлајн
