Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права Иван Бошњак изјавио је данас да су Србија и Украјина показале доследност и принципијелност у поштовању међународног права и територијалног интегритета, и навео да је процес европских интеграција дошао као надградња односа две земље и да Србија може да буде позитиван пример Украјини у том процесу.
Бошњак је рекао да је Србија од почетка сукоба у Украјини показала и хуманост – да је примила избеглице из Украјине и упутила хуманитарну помоћ тој земљи.
“Србија је, колико је имала могућности, све време сукоба у Украјини показивала своју хуману страну. Наша прва дама је прва остварила контакте са породицом Зеленски, а након тога се то подигло и на политички ниво. Наставили смо да сарађујемо на билатералном нивоу, а рекло би се да је процес европских интеграција дошао као надградња, нарочито од када је Украјина отворила преговарачки процес и прве преговарачке кластере“, рекао је Бошњак за телевизију К1 поводом најављене посете председника Володимира Зеленског, који ће са председником Александром Вучићем, како је најављено, разговарати о билатералним односима и европском путу Србије и Украјине.
Према његовим речима, Србија може да буде позитиван пример Украјини, а навео је и да је наша администрација показала како се води процес европских интеграција од 2014. године.
Указао је и на то да је Србија у Карпатској иницијативи, коју је покренуо председник Зеленски, а у коју су позване чланице ЕУ Пољска, Мађарска, Румунија и Аустрија. “Те земље заједно чине целину која ће кроз наредне кораке бити подршка једна другој и кроз економске односе, пре свега у области инфраструктуре и енергетике, али и у ширем контексту безбедности која је заједничка за овај регион“, навео је Бошњак.
На питање како Украјина може да помогне Србији на том европском путу, Бошњак је рекао да са Србије треба скинути “белег некакве мале Русије“ у простору централне и југоисточне Европе што, како је рекао, никако не може да стоји.
“Руска Федерација и руска цивилизација се налазе на нашем истоку. Ми јесмо вековни пријатељи и припадници истог рода словенских народа, али словенски народи живе и у Словачкој, Чешкој, Пољској. Ми смо европски народ и европска држава и као такви треба да будемо посматрани, и ту може да буде позитиван утицај Украјине, да се захваљујући овом односу препозна европски капацитет читавог нашег окружења и Србије као централне и најзначајније државе у овом простору“, рекао је Бошњак.
Осврћући се на критике дела јавности да Србија у спољној политици не може да “седи на две столице“, Бошњак је рекао да Србија седи на својој столици. “Показало се да је та наша столица и те како ефикасна у времену глобалне турбуленције и да можемо да остваримо најинтензивнију економску сарадњу са земљама ЕУ, али и да добијамо значајне инвестиције из Кине којима одржавамо раст економије, док у исто време интензивирамо сарадњу и са САД у контексту и енергетике и новпг инвестиционог циклуса“, казао је Бошњак.
Указао је да Србија не одустаје ни од регионалних партнера ни регионалног повезивања и да је то показала и посета председника Вучића БиХ и Републици Српској. “Остајемо принципијелни у својој политици, показујемо да смо аутохтони народ на овом простору који ће својим активним партиципирањем показати да је и довољно модеран и флексибилан да прихвати све изазове“, рекао је Бошњак.
На питање о најави председника Вучића да ће избори бити расписани у року од неколико дана или недеља и да ли је то било очекивано, Бошњак је рекао да је у претходном периоду успостављена равнотежа моћи и да су политичке теме враћене у институције.
Оценио је да је одлагање расписивања избора, будући да је захтев студената у блокади за одржавање ванредних избора изнет у мају прошле године, имало за сврху да се, после протеста и блокада, поново успостави друштвена стабилност и ствари врате у нормалне токове.
“У прилог томе су и ови подаци везани за економију – Србија ће у овој години имати највећи привредни раст у Европи, с обзиром на то да је тако у првих шест месеци. То је директан резултат враћања ствари у нормалне токове“, рекао је Бошњак.
Коментаришући то што је Студентска листа регистрована као удружење грађана, Бошњак је рекао да је питање зашто нису регистровани као политичка странка ако желе да учествују у политичкој арени и да излазе на изборе.
Навео је и да је парадокс када је реч о студентском покрету у томе да, с једне стране, тражи личну одговорност док, с друге стране, остаје анониман. “Та ситуација ће се врло брзо вероватно разрешити. Неко ће морати не само да састави листу, већ и да изађе пред грађане“, закључио је Бошњак.
Извор: Танјуг
