Водостаји река опадају широм централне Европе, што ремети пловидбу, а најтежа ситуација је на Дунаву и на Рајни.
Пловидба највећим европским рекама постаје све тежа јер високе температуре и оскудне падавине доводе до екстремно ниских нивоа воде на те две главне артерије средње Европе за теретни и туристички саобраћај, преноси Еурактив.
Међународна река Дунав је достигао рекордно низак водостај због топлотног таласа и суше која погађа континент, а пад водостаја већ седмицама утиче на пловидбу на Дунаву.
Мађарски оператер MAHART PassNave обуставио је већину трајектних линија између Будимпеште и суседних градова раније овог месеца, јер је неколико крузера било присиљено да пристане у граду Комаром на северу Мађарске током викенда, остављајући путнике да преосталих 90 километара до главног града путују аутобусом.
Очитавање водостаја од само 27 центиметара у Будимпешти у уторак увечер означило је рекордно низак ниво воде за најдужу реку у Европи у овом тренутку године, што је шест сантиметара испод претходног рекорда постављеног 2018. године.
Званична очитавања нивоа реке не показују стварну дубину реке, која зависи колико од топографије речног корита, толико и од висине водене површине.
Уместо тога, мери се ниво воде у односу на историјску референтну тачку постављену испод најнижег посматраног нивоа у то време, рекла је за Еурактив Богларка Гнандт из Мађарске службе за хидролошке прогнозе (OVF).
Према њеним речима минимална дубина потребна за сигурну пловидбу је 2,7 метара, а као доказ показала је карте које показују да тај газ више није доступан на кључним тачкама дуж главног бродског канала северно и јужно од Будимпеште.
Мађарско министарство саобраћаја и инвестиција саопштило је у уторак да је око 15 бродова-хотела остало заробљено на мађарском делу Дунава, док је већина теретних пловила обуставила пловидбу због рекордно ниског водостаја, преноси MTI.
Због ниског водостаја, који погађа читавих 2.412 километара пловног тока Дунава, велики бродови морају да плове са само 10 центиметара размака измђу трупа брода и речног дна, због чега су принуђени да превозе много мање терета и путника, преноси агенција MTI.
Због изостанка значајнијих падавина у сливовима Дунава и Тисе, нови топлотни талас додатно погоршава ситуацију, па водостаји стагнирају или настављају да опадају.
Друга најдужа река у централној и западној Европи Рајна, такође је нагло опала последњих недеља, што је пореметило бродарство на кључној рути за транспорт железне руде, угља, житарица и, посебно, нафте, пише Еурактив.
Водостај на мерној станици Кауб између Франкфурта и Бона износио је 27 сантиметара у уторак у време ручка, што је само два сантиметра изнад најнижег забележеног нивоа, иако се предвиђа благи пораст касније током дана.
Бродски канал на кључном уском грлу мерио је око 140 центиметара, што значи да је био превише плитак да би већина баржи превозила пун терет, чак и након смањења терета последњих недеља, што је повећало трошкове превоза.
Немачко министарство економије и даље се нада да суша неће погодити земљу тако снажно као током претходних поремећаја у бродарству 2018. и 2022. године, а и многе компаније су почеле да више користе пловила с плићим газом.
„Као резултат тога, негативни ефекти ће вероватно бити мање озбиљни него претходних година“, рекао је званичник министарства за Еурактив.
Додаје се да су погођене и електране – један од два активна реактора у нуклеарној електрани Цернавода низводно на Дунаву у Румунији затворен је у уторак због безбедносних проблема који произлазе из недостатка воде за хлађење.
Извор: Танјуг
