UNESCO је данас саопштио да је грчка планина Олимп уврштена на Листу светске баштине.
Одлука је донета на 48. заседању Комитета за светску баштину, које се одржава у Бусану у Јужној Кореји и траје до 29. јула, преноси Катимерини.
Олимп је признат као природно и културно добро од изузетне универзалне вредности за човечанство и тиме је званично постао локалитет Светске баштине UNESCO-а.
Одлука је усвојена једногласно, чиме је потврђено међународно признање јединствене природне, културне и симболичне вредности овог знаменитог грчког планинског масива.
Грчки званичници кандидовали су више пута планину Олимп за UNESCO листу светске баштине, први пут 2014. године наводећи њен културни и еколошки значај.
Планина Олимп, највиша планина у Грчкој, митолошки дом 12 олимпских богова античке Грчке, чији су врхови већи део године прекривени снегом, вековима фасцинира и заокупља машту.
Уздижући се до 2.918 метара надморске висине из подножја које се налази готово на нивоу мора, ова планина је, према веровању старих Грка, била место где се налазио престо Зевса, краља свих античких богова.
Мало је локација које заузимају тако важно место у античкој грчкој митологији као планина Олимп. Према предању, врховни бог Зевс се устоличио на двору у Олимпу након што је свргнуо свог оца Крона у десетогодишњем рату којим је окончана владавина Титана.
Планина је задржала верски значај и у хришћанском добу, а верује се да је капела посвећена Светом Илији, смештена на истоименом врху на 2.803 метра надморске висине, православни верски објекат који се налази на највећој надморској висини.
Као признање за богатство флоре и фауне, UNESCO је 1981. године прогласио Олимп резерватом биосфере, а даља заштита животне средине дошла је у облику председничког декрета, када је планина проглашена националним парком, 2021. године.
Прошле године, комитет је уписао 26 нових објеката на UNESCO листу светске баштине, чиме је укупан број локалитета порастао на 1.428 у 170 земаља.
Према међународном споразуму који надгледа UNESCO, блага, која укључују знаменитости попут Великог кинеског зида, египатских пирамида и Таџ Махала, аутоматски постају заштићене зоне.
Извор: Танјуг
