Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је у Букурешту, са премијером и вршиоцем дужности министра енергетике Илие Боложаном, Меморандум о разумевању о олакшању размене информација у вези са пројектом РХЕ Ђердап 3.
„Србија ове године планира да започне израду просторно-планске, као и део пројектно-техничке документације, а већ смо успоставили заједничке радне групе са румунским партнерима и намеравамо да обезбедимо редовну размену информација“, рекла је Ђедовић Хандановић после састанка са Боложаном и потписивања меморандума у Влади Румуније.
Истакла је да Србија и Румунија имају традиоционално одличне односе.
„Велико ми је задовољство што сам данас овде, јер су Србија и Румунија традиционално уживале у пријатељским односима и служе као узор добрих суседстава у региону. Наше две земље одржавају интензиван билатерални политички дијалог – Уговор о савезу између Србије и Румуније, закључен 1868. године, представља један од првих међународних билатералних споразума које је потписала модерна Србија“, рекла је Ђедовић Хандановић у обраћању.
Она је навела да данас имамо са Руминијом потписно 134 билатерална споразума.
„Надограђујући ово дугогодишње и успешно партнерство, данас смо потписали још један споразум од изузетног значаја за даље продубљивање наше сарадње у енергетском сектору – партнерство које датира још из 1963. године, када су бивша Југославија и Румунија потписале Споразум о изградњи и управљању хидроенергетским и пловидбеним системом Ђердап на реци Дунав. Овим значајним споразумом основана је Заједничка југословенско-румунска комисија за Ђердап, пружајући институционални оквир за успешну имплементацију и дугорочно управљање једним од најзначајнијих заједничких инфраструктурних пројеката између наше две земље“, рекла је министарка.
Ђедовић Хандановић каже да је од свог оснивања Заједничка комисија одржала 104 седнице, као и да је последња одржана у новембру 2025. године, што одражава континуитет и снагу наше дугогодишње сарадње у енергетском сектору. „Посебно смо захвални Румунији на подршци суверенитету и територијалном интегритету Србије, као и на подршци у нашем процесу европских интеграција“, поручила је.
Нагласила је да документ који је данас потписан представља велики корак напред у наставку сарадње Србије и Румуније, која траје више од пет деценија и служи, како је рекла, као важан стуб сигурности снабдевања електричном енергијом за грађане и економије обе земље.
„Првенствено кроз искоришћавање снаге и потенцијала реке Дунав и хидроелектрана Ђердап. РХЕ Ђердап 3, која је данас у фокусу наше пажње, један је од најзначајнијих стратешких енергетских пројеката који ће Србију поставити у много јачу позицију на тржишту балансирања електричне енергије југоисточне Европе. Са овом електраном, моћи ћемо да интегришемо знатно више капацитета за производњу обновљивих извора енергије у мрежу, чиме ћемо подржати енергетску транзицију и промовисати чистији енергетски сектор“, рекла је она.
Истакла је да ће Ђердап 3, ако буде изграђен, постати и највеће складиште електричне енергије у овом делу Европе. „Из тог разлога, важно је да, кроз активан дијалог са румунском страном, обезбедимо неопходне услове за успешну реализацију пројекта, обезбеђујући благовремену размену информација и координацију свих питања релевантних за реализацију овог стратешки важног пројекта“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Подсетила је да се пројекат РХЕ Ђердап 3 развија у складу са Споразумом о стратешкој сарадњи у енергетском сектору између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава који је ступио на снагу у марту 2025. године.
Навела је да је у складу са овим споразумом објављен јавни позив за изражавање интересовања за компаније које могу учествовати у пројекту. „Шест компанија је одговорило на позив, а евалуација израза интересовања је тренутно у току и биће завршена у веома кратком року“, рекла је она.
Истакла је да су Србија и Румунија већ започеле ново поглавље билатералне сарадње у енергетском сектору дефинисањем сарадње у области снабдевања природним гасом кроз потписивање Меморандума о разумевању о изградњи гасне интерконекције Србија-Румунија, капацитета најмање 1,6 милијарди кубних метара годишње, као и Меморандума о разумевању између гасних компанија две земље у наредних 12 месеци за завршетак деонице гасовода од Мокрина до румунске границе, дужине 13,1 километар.
„Ово ће повезати Србију са гасним коридором БРУА (Бугарска-Румунија-Мађарска-Аустрија), пружајући нашој земљи нову руту снабдевања и веома важну енергетску безбедност. Разговарали смо реконструкцији и поновном пуштању у рад цевовода за нафтне деривате за моторна горива које Румунија и Србија треба да размотре. Наше две земље су већ међусобно повезане путем система за пренос електричне енергије, а ова интерконекција је додатно унапређена завршетком деонице Трансбалканског електроенергетског коридора“, рекла је она.
Ђедовић Хандановић је рекла да, поред тога, кроз пројекте Северног коридора планирамо да повећамо капацитет преноса електричне енергије на српско-румунској граници за приближно 500 мегавата. „То значи више размене електричне енергије. Следећи циљ је повезивање наших тржишта електричне енергије са циљем побољшања енергетске безбедности и повећања прекограничне размене електричне енергије, у корист економија и грађана обе земље. Све ово потврђује да су Србија и Румунија прави пример добросуседских односа и поузданог партнерства у енергетском сектору“, нагласила је.
Како је рекла, нема сумње да ће Румунија бити један од најважнијих енергетских партнера Србије у годинама које долазе, посебно зато што је то пријатељска земља са којом је Србија годинама градила међусобно поверење. „Уверена сам да ће даље јачање наше сарадње донети опипљиве користи грађанима и економијама обе земље, а истовремено ће допринети већој енергетској безбедности“, закључила је Ђедовић Хандановић.
Председник Владе Румуније и вршилац дужности министра енергетике Илије Боложан изјавио је да је сарадња Румуније и Србије у области енергетике од изузетног значаја за обе земље и оценио да Меморандум о разумевању представља оквир за размену информација о пројекту реверзибилне хидроелектране Ђердап 3.
Он је рекао да је потребно детаљно анализирати користи и могуће утицаје тог пројекта, истичући да је енергија данас питање безбедности, економске конкурентности и животног стандарда грађана.
„Високе цене енергије погађају компаније, смањују инвестиције и директно или индиректно утичу на трошкове које сноси становништво. Истовремено, потребни су нам капацитети који могу да обезбеде стабилност електроенергетског система када производња варира“, рекао је Боложан.
Како је навео, реверзибилне хидроелектране имају важну улогу јер могу да складиште вишак произведене енергије и да је враћају у систем када је то потребно, чиме доприносе стабилности мреже и ефикаснијем коришћењу произведене електричне енергије.
Додао је да је за Румунију важно да развој тог пројекта буде усклађен са радом хидроелектрана Ђердап 1 и Ђердап 2, да обезбеди заштиту речних подручја у Румунији и Бугарској, као и да узме у обзир пловност Дунава.
Боложан је поручио да Румунија жели додатно да развија сарадњу са Србијом у области енергетике. „Ми смо комшије, имамо заједничку инфраструктуру, заједничке интересе и суочавамо се са истим изазовима. Природно је да заједно пронађемо решења која ће повећати конкурентност и енергетску безбедност“, рекао је премијер Руминије.
Извор: Танјуг
