Новинар Милош Гарић изјавио је да је прича о наводном геноциду над Албанцима на Косову актуелна практично од тренутка када су Хашим Тачи и остали команданти ОВК пребачени у Хаг крајем 2020. године и да је последњих дана та тема поново интензивирана и актуелизована, вероватно због чињенице што се у јулу очекује изрицање пресуде Хашиму Тачију и осталим командантима ОВК који су у Хагу.
Гарић истиче да од тренутка када су бивши лидери ОВК пребачени у Хаг, Аљбин Курти преузима власт у Приштини и готово истовремено покреће причу о истрагама наводног геноцида над Албанцима, као и о истрагама које би косовски судови требало да воде о наводним српским злочинима.
„У томе значајно место заузима управо прича о Рачку. Све то треба посматрати и у нешто ширем контексту. Прича о Рачку и наратив који се око тог догађаја гради траје већ 27 година. На њему су засновани бомбардовање Србије и каснији процес издвајања Косова из уставно-правног поретка Србије. Реч је о два потпуно различита погледа на догађаје из тог периода. Са једне стране постоји албански наратив, а са друге српски. Албанска страна, уз подршку најутицајнијих западних земаља, догађаје из јануара 1999. године представља као доказ сопственог страдања, док се српска страна приказује као искључиви кривац. На таласу таквог наратива уследили су бомбардовање СР Југославије, Нато интервенција и сви догађаји који су потом уследили. То је прича која и данас опстаје и која почива на тврдњи да су Албанци искључиво жртве, а Срби искључиво злочинци“, каже Гарић за Косово онлајн.
Наглашава да се управо због тога и данас инсистира на одржавању таквог наратива, упркос бројним питањима која се постављају у вези са догађајима из тог периода.
„Суђење у Хагу није се догодило случајно. Током процеса изнет је велики број доказа о деловању ОВК током 1998. и 1999. године, као и о злочинима почињеним над цивилима. Отварањем теме Рачка и њеним поновним стављањем у фокус покушава се да се одржи наратив који је годинама доминирао у међународној јавности. При томе се често занемарују бројне контроверзе које прате тај случај, укључујући и улогу Верификационе мисије Оебса на челу са Вилијамом Вокером. Због тога се може стећи утисак да део западне јавности, заједно са политичким структурама у Приштини, и даље настоји да очува исти наратив, упркос бројним чињеницама које су се појавиле током протеклих година“, истиче Гарић.
Он подсећа и да посебан проблем представља чињеница да, према незваничним информацијама, постоји велики број тајних оптужница против Срба за наводне ратне злочине.
„Такве оптужнице остављају простор за различите злоупотребе и стварају осећај правне несигурности међу Србима. То се односи не само на Србе који живе на Косову и Метохији, већ и на оне који живе у централној Србији или другим земљама региона. Због тога постоји бојазан да би појединци могли да буду предмет истрага или хапшења на основу оптужби за које унапред не знају да постоје. Истовремено, критичари приштинских власти сматрају да се правосудне и полицијске институције користе и у политичке сврхе, што додатно продубљује неповерење међу Србима. У том смислу, порука која се шаље Србима јесте да постоји одређени степен неизвесности и бојазни приликом одласка на Косово и Метохију. Због тога се овакви потези у делу српске јавности доживљавају као притисак на српску заједницу и као покушај да се додатно отежа њен положај. Уколико се таква пракса настави, биће све теже градити поверење и стварати услове за нормализацију односа, дијалог и трајне договоре између Београда и Приштине“, закључује Гарић.
Извор: Косово онлајн
