Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ саопштио је да у Србији, закључно са 22. јуном није регистрован ниједан потврђен случај оболевања од вируса Западног Нила у хуманој популацији.
Како се наводи, сезонски појачан надзор се спроводи од 1. јуна, како би се континуирано пратиле епидемиолошке, клиничке и вирусолошке карактеристике инфекције вирусом Западног Нила ради благовременог препознавања оболевања, праћења сезонске и географске дистрибуције случајева, идентификације популација под повећаним ризиком и предузимања одговарајућих мера превенције и контроле.
Подсећају да је грозница Западног Нила сезонско вирусно обољење које се на човека преноси убодом зараженог комарца, а у нашим климатским условима оболевање се најчешће региструје током летњих и јесењих месеци, када је активност комараца највећа.
Први случајеви оболевања обично се бележе у другој половини јула, док се највећи број случајева региструје током августа и септембра.
Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ), сезона трансмисије вируса Западног Нила у Европи је у току, а до 17. јуна пријављена су три локално стечена случаја инфекције вирусом Западног Нила, и то два случаја у Италији и један случај у Северној Македонији.
Батут наводи препоруке за грађане у циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила и то су употреба репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење одеће која покрива ноге и руке, препоручљиво је да одећа буде комотна, јер комарци могу да убоду кроз припијену одећу.
Међу препорукама су и избегавање боравка на отвореном у време периода најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору, као и употреба заштитне мреже против комараца на прозорима и око кревета, редукција броја комараца у затвореном простору и избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
Наводе да је потребно и смањити број комараца на отвореном где се ради, игра или борави, на тај начин што ће се исушити извори стајаће воде.
Из Батута препоручују и боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
Већина инфекција вирусом Западног Нила, односно од 80 до 90 одсто случајева, протиче без симптома, а код мањег броја заражених особа јавља се обољење слично грипу, са наглом појавом повишене телесне температуре, главобољом, малаксалошћу, боловима у мишићима и зглобовима, као и другим неспецифичним симптомима.
Мање од један одсто инфицираних особа развија тежак неуроинвазивни облик болести који захвата централни нервни систем и може се манифестовати као менингитис, енцефалитис или акутна флакцидна парализа.
Симптоми ових облика болести укључују јаку главобољу, укочен врат, поремећај свести, дезоријентисаност, тремор, конвулзије, мишићну слабост и парализу, и најчешће захтевају болничко лечење.
Грозница Западног Нила је у Србији под надзором од 2012. године и обухваћена је системом обавезног пријављивања заразних болести.
Извор: Танјуг
