Спомен соба херојима са Кошара отворена је 2024. године у Каћу, у близини Новог Сада, захваљујући њиховим саборцима, а потпоручник у пензији Петар Мишић рекао је за Танјуг да култура сећања мора да се чува и развија, јер се данас, како је навео, живи у миру захваљујући херојима са Кошара.
“Касније се показало да је битка на караули Кошаре уствари одлучила ток агресије на Савезну Републику Југославију и самим тим данас причамо о свему томе и можемо да кажемо да смо из тог рата изашли као победници“, рекао је Мишић.
Додао је да култура сећања мора да се чува и развија, јер се данас живи у миру због људи који су дали своје животе да одбране државну границу и да је спомен соба управо пример таквог сећања.
“Као што кажу – војник и борац умире два пута. Први пут је то када изгуби живот, а други пут када га забораве. Ми данас, 27 година, после битке на караули Кошаре смо ту да не дозволимо да наши саборци умру други пут“, навео је Мишић.
Он је подсетио и да је напад на Кошаре почео нападом на караулу Морина, како би се одвукла пажњу Војсци Југославије, али да је напад ипак дочекан спремно и граница одбрањена.
“Граничну линију према Албанији у дужини од 69,9 километара бранио је 53. гранични батаљон са 13 караула. Реон караула Кошаре покривало је пет борбених група са водом борбених-оклопних возила 52. артиљеријско-ракетне бригаде“, рекао је Мишић.
Наводи и да је око 130 људи у пет борбених група у првом дану учествовало у одбрани граничне линије и да су првог дана имали и прве губитке – у јутарњим сатима страдао је Мирослав Стојановић, а поподне Никола Поповић.
Према његовим речима, саборци се свакодневно сећају својих страдалих другова и у контакту су са породицама, а спомен соба у Каћу испуњена је фотографијама из битке са Кошара, мапама напада, као и појединостима о сваком појединцу који је у бици учествовао.
Извор: Танјуг