Верници Римокатоличке цркве и других западних цркава славе највећи хришћански празник – ускрснуће Исуса Христа, празник који симболизује победу живота над смрћу. Београдски надбискуп Ладислав Немет изјавио је да мир почиње од свих људи појединачно, уз поруку да је у данашњем свету, у ком је лако да се шири језик мржње, неопходан језик разумевања и истине.
Кардинал Немет на Велику суботу је предводио Ускрсно бдење у Катедрали Узнесења Блажене Девице Марије.
Део правословних хришћанa широм света који који припадају црквама западног обреда данас прослављају највећи хришћански празник – ускрснуће Исуса Христа.
Ускрснуће сина Божијег темељ је хришћанске вере, обнова живота, симбол неуништивости духа на коме почива вера у Бога.
Према хришћанском веровању, Христ је ускрснуо трећег дана после смрти. Према јеванђељима, догађај се збио на Исусовом гробу, а радосну вест је женама мироносицама, саопштио арханђел Гаврило.
Празник започиње одласком на свечану службу, која подсећа да је Исус Христ, Месија, који се оваплотио од Духа Светога и деве Марије и постао човек, дошао у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од греха, а потом је ускрсао из мртвих.
Обичај је да верници на ускршњу мису понесу ускршња јаја и храну, које свештеник затим благослови.
За Ускрс, свуда је уобичајено бојење јаја, првенствено у црвену боју, која представља симбол новог живота.
Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена, која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.
Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто ускршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и за оне који га примају.
Уз богату трпезу окупља се породица, креће у забавну потрагу за скривеним јајима, негде се надмећу за најјаче.
Овај велики празник донео је и велики број обичаја који се разликују од земље до земље.
Извор: РТС