Поводом догађаја у Пећкој патријаршији 30. марта, током организоване посете ученика коју су реализовали Музеј у Пећи и Техничка школа „Рифат Ђота“ из Пећи, где су изречене спорне и историјски неутемељене тврдње о идентитету тог верског и културног добра, Институт за српску културу Приштина – Лепосавић се обратио јавности саопштењем у којем се наглашава да скрећу пажњу на овај догађај „као пример на који се начин, у сарадњи установа образовања и културе, креира идентитет самопроглашене државе Косово и њених албанских грађана“.
„У време када се српске жртве на Косову и Метохији обесмишљавају и потпуно потиру из колективног памћења, а Срби представљају као злочинци контроверзном изложбом „Масакри на Косову 1998–1999“ у Приштини поводом годишњице почетка НАТО бомбардовања, Музеј из Пећи организује ученицима архитектонског смера Средње техничке школе „Рифат Ђота“ посету Пећкој патријаршији. Посета сама по себи не би била спорна, да та прилика није искоришћена да музејски археолог одржи предавање о „албанској“ Пећкој патријаршији, о чему смо сазнали захваљујући каснијем званичном оглашавању Музеја на друштвеним мрежама. Ученици су имали прилике да чују о како су „ прве романске и византијске пећке цркве системски трансформисане у рашко-српске.“ Без жеље и потребе да објашњавамо зашто је и како ова тврдња апсолутно нетачна, уз јасну осуду исте, скрећемо пажњу на овај догађај као пример на који се начин, у сарадњи установа образовања и културе, креира идентитет самопроглашене државе Косово и њених албанских грађана.
Случај Пећке патријаршије није први. Теза изнета унутар зидина Пећког манастира заснива се на псеудонаучним истраживањима у последње две деценије, према којима Срби нису „трансформисали“ само Пећку патријаршију, већ и друге „старе албанске светиње“ попут Богородице Љевишке, Бањске, Дечана, Грачанице, Светих арханђела код Призрена, па и цркву у селу Ајновце. Српска средњовековна уметност је за косовске Албанце оличење косовско-византијског стила, а градитељ Дечана, фра Вита из Котора, Албанац. Одавно је познато да туристички водичи упорно понављају ове идеје туристима када их воде у обилазак српских манастира, које представљају као културну баштину Косова. У бази података на сајту косовског Министарства културе, омладине и спорта, Богородица Љевишка има илирски и дардански идентитет (што су заправо два идентитета, такође научно неутемељено повезана, а представљају за данашње косовске Албанце корен њиховог идентитета). Они тврде да је задужбина краља Милутина изграђена на темељима паганског храма илирске богиње Премте, што је, наравно, у колизији са чињеницом да су Љевишку палили 2004. године јер је српска. На сајту овог министарства, у описима споменика културе, не постоји термин „српски“. Сетимо се и како су 2019. године косовски историчари из удружења Али Хадри тражили од оца Саве, игумана манастира Дечана („изграђеног на темељима илирско-дарданског храма“) да се извини због геноцида над Албанцима у Дечанима. Исте године је на рушевинама Цркве Светог Николе на Новом Брду служена католичка миса. Присвојили су и све остале археолошке локалитете, па је тако, на пример, Улпијана дарданска а не римска, као и цареви Јустин и Јустинијан, док су Свети Флор и Лавр, мученици пострадали у Улпијани, први „познати албански уметници у Дарданији“. Захваљујући ентузијазму њихових псеудонаучника, албанско је и целокупно османско наслеђе на Косову и Метохији. Овим примерима низ се не завршава. У публикацијама пре 1999. године, српско културно наслеђе је класификовано као наслеђе Албаније (!). У псеудонаучним публикацијама, али и у туристичким водичима који су доступни посетиоцима, комплетно наслеђе Косова и Метохије, из свих историјских слојева је албанско или косовско, а Срби су окупатори древне илирско/дарданско/албанске територије. У једну од публикација под насловом „Споменичко наслеђе Косова“ уврштена је чак и Петрова црква у Расу (!).
Сведоци смо вишедеценијског планског и системског брисања српског идентитета са територије Косова и Метохија, од свих у рату дозвољених и недозвољених механизама, до нешто тишег административног рата, а сво време на основама историјског ревизионизма који је креирао нову албанску „истину“ – да је све српско (и не само српско), некада било и поново треба да буде албанско. Првобитно физичко уништавање, а затим негација и присвајање српског наслеђа у основи су интензивне албанизације Косова и Метохије. Са становишта науке, предавање пећког археолога је бесмислено, али је изузетно опасно. Албанска омладина се образује на оваквим научно неутемељеним наративима, чиме се креирају нараштаји којима је историјска истина апсолутна непознаница, а потреба за враћањем онога што није њихово, а научени су да јесте, јака и погубна“, сто ји у саопштењу Института, које потписује научни саветник др Ивана Женарју Рајовић .
Извор: ТВ Мост