Израелски парламент Кнесет је данас усвојио највећи буџет у историји Израела, вредан 850,6 милијарди шекела (око 234 милијарде евра), чиме су избегнути превремени избори и пад владе Бејнамина Нетанијахуа.
Буџет је усвојен тесном већином од 62 према 55 гласова, уз рекордно повећање издвајања за одбрану због рата са Ираном, преноси Тајмс оф Израел.
Гласање је одржано у отежаним условима, уз вишесатну опструкцију опозиције и прекиде због сирена за узбуну услед ракетних напада из Ирана, па су посланици гласали из заштићене сале.
Министар финансија Безалел Смотрич оценио је да буџет „брине о свима“, док га је лидер опозиције Јаир Лапид назвао „највећом пљачком у историји државе“.
Посебну контроверзу изазвало је последње повећање средстава за приближно 800 милиона шекела (око 220 милиона евра) за ултраортодоксне институције, укључујући талмудске школе јешиве, које је прошло уз подршку дела опозиције која, према наводима, није схватила за шта гласа.
Буџет за Министарство одбране Израела износи око 143 милијарде шекела (39,4 милијарде евра), уз додатна средства за дугорочне обавезе и специфичне ратне трошкове, што га чини централним стубом фискалне политике током сукоба.
Међу највећим корисницима средстава су и образовни сектор, са више од 97 милијарди шекела (26,7 милијарди евра) за школе и додатним издвајањима за високо образовање, као и социјални фондови и здравствени систем.
Дефицит за 2026. годину пројектован је на 4,9 одсто бруто домаћег производа, што представља повећање у односу на раније планове и одражава раст јавне потрошње у ратним условима.
Влада је претходно одобрила смањење буџета већине министарстава за око три одсто, како би обезбедила додатна средства за војску и безбедност, док су поједине реформе и законске измене одложене како би се убрзало усвајање буџета.
Опозиција оштро критикује расподелу средстава, посебно издвајања за ултраортодоксне институције и насеља на Западној обали, оцењујући да буџет фаворизује политичке приоритете владајуће коалиције.
Банка Израела задржала је данас референтну каматну стопу на четири одсто и заузела тако опрезан приступ због непредвидивости ситуације на Блиском истоку.