Слобода медија на Косову бележи пад од 2023. године услед низа негативних дешавања, што захтева хитну политичку реакцију владе. У случају српских и других медија који не припадају већинској заједници, притисци су додатно појачани претњама страних влада и ограниченим приступом јавним информацијама на њиховим језицима, закључила је Међународна мисија за слободу медија, укључујући Европску федерацију новинара (ЕФЈ).
Након дводневне посете Приштини, коалиција организација за слободу медија у оквиру Платформе Савета Европе за безбедност новинара саопштила је да је стабилан ниво медијских слобода на Косову, кандидату за чланство у Европској унији, замењен периодом погоршања током протекле три године.
„Иако Косово има плуралистички медијски пејзаж, низак ниво физичког насиља над новинарима и широко законодавно усклађивање са европским и међународним стандардима, одређени стандарди слободе медија поткопани су деловањем владајуће странке Самоопредељење“, наводи се у закључку објављеном на сајту ЕФЈ.
Наводи се да су главни фактори за такву оцену проглашење неуставним Закона о медијима, који је био усвојен и који би повећао политичку контролу над Независном комисијом за медије, недовољно финансирање и политички притисци на Радио-телевизију Косова (РТК), као и континуирани пораст вербалног таргетирања и омаловажавања новинара од стране политичара владајуће странке Самоопредељење.
Ова дешавања, истиче се, „поткопала су позитиван тренд Косова у области слободе и развоја медија од стицања независности и тиме нарушила његов статус јасног регионалног лидера у области слободе медија у процесу приступања ЕУ“.
Када је реч о безбедности новинара на Косову, представници медија у великој мери су изразили поверење у недавни одговор тужилаштва, док је делегација приметила и поздравила унапређено поступање судова у овим случајевима.
Посебно је поздрављена недавно усвојена Стратегија Судског савета Косова за унапређење приступа правди за период 2026–2028, која даје приоритет случајевима безбедности новинара, клевете и СЛАПП тужби усмерених против новинара, а, како се наводи, већ даје резултате јер је више случајева брзо решено пред судовима.
Додаје се да је укупан број случајева које је документовало Удружење новинара Косова, укључујући омаловажавање, дискредитацију и онлајн узнемиравање новинара, нарочито од стране политичких актера, драстично порастао последњих година, достижући врхунац 2025. године. Као главни извор тих напада наводе се политичари Самоопредељења.
„Посебно алармантан тренд који су идентификовали бројни актери у медијима јесте коришћење токсичних наратива од стране званичника Самоопредељења, који новинаре који постављају легитимна питања лажно приказују као српске ‘плаћенике’ и ‘агенте’ које финансирају стране силе. У случају српских и других медија који нису из већинске заједнице, ови притисци додатно су погоршани претњама страних влада и ограниченим приступом јавним информацијама на њиховим језицима“, наводи се у закључку Међународне мисије за слободу медија.
Правни оквир за слободу медија и безбедност новинара на Косову у великој мери остаје усклађен са стандардима ЕУ, а у последњим годинама ниједан новинар није ухапшен. Током састанака са представницима мисије, премијер Косова Аљбин Курти дао је усмене гаранције да клевета неће поново бити криминализована, што је у супротности са недавним позивима појединих високих званичника Самоопредељења.
„С обзиром на то да је слобода медија кључни стуб процеса приступања Косова ЕУ, актуелна влада мора да уложи значајне напоре како би обновила поверење у своје демократске капацитете и вратила се на пут напретка у области слободе медија, који је земља остваривала током последњих петнаест година. Како би подржали овај процес, партнери мисије ће објавити извештај са налазима и препорукама за владу, који ће бити подељен са Саветом Европе, Европском унијом, Уједињеним нацијама и Организацијом за европску безбедност и сарадњу“, наводи се.
Мисија у Приштини одржана је од 24. до 26. марта. Делегација се састала са премијером Аљбином Куртијем, као и са уредницима и новинарима, представницима правосуђа, регулаторних тела и јавног сервиса РТК.
У мисији су учествовали Удружење европских новинара (АЕЈ), Европски центар за слободу штампе и медија (ECPMF), Европска федерација новинара (EFJ), Index on Censorship, Међународни институт за штампу (IPI), Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT) и Репортери без граница (RSF), уз подршку Удружења новинара Косова (АЈК). Слична мисија организована је 2022. године.
Извор: Kosovo Online