Економиста Вељко Мијушковић изјавио је данас да је Србија у односу на неке друге европске земље применила најбољи и најрационалнији сет економских и енергетских мера због кризе коју је изазвао сукоб на Блиском истоку.
Он је истакао да те мере не ремете живот грађана већ чувају потрошаче и обезбеђују стабилност.
Мијушковић је за Танјуг рекао да су те мере добро краткорочно решење, зато што уколико глобална криза изазвана ратом на Блиском истоку потраје, онда би држава морала да примени рестриктивније мере.
Говорећи о утицају евентуалне тоталне блокаде Ормуског мореуза на инфлацију у Србији и региону, Мијушковић је рекао да су мале економије увек на удару светских кретања, поготово када су у питању цене енергената.
Како је навео, уколико дође до несташица и уколико енергенти драстично поскупе, то ће се прелити и на све остале гране као што је логистика, транспорт, производња, пољопривреда и малопродаја.
Напоменуо је да иако постоје механизми за ублажавање тих ефеката, биће негативних економских последица уколико сукоб на Блиском истоку потраје.
Кључно је колико ће овај сукоб трајати, неко време цена нафте од 150 долара по барелу је издржљива, али 200 долара по барелу није. Мореуз није формално блокиран, али је миниран и налази се под притиском великог броја дронова и на тај начин је кретање лимитирано. Остаје да видимо колика ће бити дужина трајања, ако ово релативно брзо заврши онда ти негативни ефекти неће бити толико изражени. Ако потраје онда смо у озбиљним проблемима сви, поручио је он.
На питање да ли је данашњи глобални финансијски систем стабилнији него 2008. године или рањивији с обзиром на то да економиста Ричард Букстејбер, који је међу првима упозорио на слом из 2008, данас тврди да би оно што долази могло да буде и горе и да смо „створили демона“ у виду неодрживог АИ балона и опасне концентрације капитала у рукама десет гиганта, Мијушковић је рекао да је криза које је настала још у период короне у континуитету, као и да постоје разни изазови који могу уздрмати светску економију, од чега је једна концентрација капитала у рукама малог броја компанија.
„Неки економисти упозоравају да би високи јавни дуг земаља могао да буде кључни окидач за наредну економску кризу. Различити су потенцијални окидачи, али оно што је важно јесте да се налазимо у свету који је пун неизвесности и у том смислу то ће подрзумевати преиспитивање постојећих економских парадигми, напуштање принципа слободног тржишта, мало већу самоодрживост националних економија и диверзификацију по питању извора снабдевања“, објаснио је он.
Додао је да су то једини начини да се минимизира потенцијално негативни ефекат кризе која ће увек у циклусима у неком моменту доћи на светском нивоу.
Извор: Танјуг